Istraživački tim sa Univerziteta Southampton planira da otpočne novu studiju koja bi trebalo da razreši dilemu o povezanosti hroničnog stresa i Alchajmerove bolesti.
Clive Holmes, profesor na katedri psihijatrije pomenutog univerziteta biće glavni u ovom projektu i detaljno će istražiti uticaj stresa kako na blage kognitivne poremećaje, tako i na Alchajmerovu demenciju.
Alchajmerova bolest predstavlja najčešći oblik demencije i oko 60% ljudi koji počinju da razvijaju kongnitivne poremećaje u senilnom dobu, imaju u osnovu pomenutu demenciju.
Do sada su radjena istraživanja koja su dovodila stres u vezu sa sa bolestima srca, raznim karcinomima i multiplom sklerozom, ali ni jedno istraživanje nije načinjeno da razjasni vezu izmedju stresa i senilnih demencija.
Holmes je rekao: “Mislimo da je ovo veoma važno polje kom se mora dati dodatni akcenat.Rezultati bi mogli da pruže uvid u nove metode lečenja i razumevanje ove opake bolesti."
Stresne situacije poput gubitka drage osobe, ili čak selidbe mogli bi da ubrzaju razvoj Alchajmerove bolesti, ali je kod različitih osoba ovaj razvoj potpuno drugačiji i to je veza koju će istraživači ovog projekta pokušati da razjasne.
Za potrebe studije, biće posmatrano 140 dobrovoljaca starosti preko 50 godina koji imaju blage kognitivne promene i biće procenjivani nivoi i oblici stresa i progresija demencije tokom perioda vremena od 18 meseci.
Rezultati ove grupe će biti uporedjivani sa grupom od 70 zdravih dobrovoljaca koji nemaju kognitivne poremećaje.
Na početku ispitivanja, učesnici će kompletirati test pamćenja i vežbi memorije sa upitnicima o tipu ličnosti i načinom nošenja kroz stresne situacije. Nakon perioda od 18 meseci, istraživači se načiniti detaljna ispitivanja kako bi se utvrdilo u kom stepenu je došlo do progresije kognitivnih poremećaja ka Alchajmerovoj bolesti.
Clive Holmes, profesor na katedri psihijatrije pomenutog univerziteta biće glavni u ovom projektu i detaljno će istražiti uticaj stresa kako na blage kognitivne poremećaje, tako i na Alchajmerovu demenciju.
Alchajmerova bolest predstavlja najčešći oblik demencije i oko 60% ljudi koji počinju da razvijaju kongnitivne poremećaje u senilnom dobu, imaju u osnovu pomenutu demenciju.
Do sada su radjena istraživanja koja su dovodila stres u vezu sa sa bolestima srca, raznim karcinomima i multiplom sklerozom, ali ni jedno istraživanje nije načinjeno da razjasni vezu izmedju stresa i senilnih demencija.
Holmes je rekao: “Mislimo da je ovo veoma važno polje kom se mora dati dodatni akcenat.Rezultati bi mogli da pruže uvid u nove metode lečenja i razumevanje ove opake bolesti."
Stresne situacije poput gubitka drage osobe, ili čak selidbe mogli bi da ubrzaju razvoj Alchajmerove bolesti, ali je kod različitih osoba ovaj razvoj potpuno drugačiji i to je veza koju će istraživači ovog projekta pokušati da razjasne.
Za potrebe studije, biće posmatrano 140 dobrovoljaca starosti preko 50 godina koji imaju blage kognitivne promene i biće procenjivani nivoi i oblici stresa i progresija demencije tokom perioda vremena od 18 meseci.
Rezultati ove grupe će biti uporedjivani sa grupom od 70 zdravih dobrovoljaca koji nemaju kognitivne poremećaje.
Na početku ispitivanja, učesnici će kompletirati test pamćenja i vežbi memorije sa upitnicima o tipu ličnosti i načinom nošenja kroz stresne situacije. Nakon perioda od 18 meseci, istraživači se načiniti detaljna ispitivanja kako bi se utvrdilo u kom stepenu je došlo do progresije kognitivnih poremećaja ka Alchajmerovoj bolesti.
Нема коментара:
Постави коментар