Pošto se spoljašnje uho sastoji od ušne školjke i spoljašnjeg slušnog hodnika, zapaljenski procesi na spoljašnjem uhu, mogu da se nadju na bilo kojoj od ovih struktura.
Kako su uzroci zapaljenja brojni, tako postoji i više vrsta zapaljenja spoljašnjeg uha. Načelno, zapaljenja spoljašnjeg uha se dele na zapaljenja ušne školjke i zapaljenja spoljašnjeg slušnog hodnika.
Upale ušne školjke se ne razlikuju značajno od upala kože na drugim mestima na telu. Od najčešćih zapaljenja, treba istaći:
ekcem ušne školjke - alergijske je prirode, karakteriše se crvenilom i plikovima, a najizraženiji simptom je svrab. U lečenju se koriste kortikosteroidi u vidu lokalnih masti i krema, a antibiotici se koriste samo u slučaju sekundarne bakterijske infekcije i širenja zapaljenskog procesa.
dermatitis simplex - nastaje dugotrajnim toksičnim, ili mehaničkim delovanjem (trljanje i dodirivanje, ali i zbog prisustva pirsinga). Lečenje se svodi na uklanjanje nadražujućih činilaca, sa aplikacijom neutralnih krema lokalno.
perihondritis ušne školjke (zapaljenje prostora oko hrskavice ušne šoljke) - nastaje prenošenjem infekcije sa površine u prostor između hrskavice i kože i karakteriše se nakupljanjem gnoja. Ušna školjka je u početku crvena i topla, a kasnije u toku bolesti poprima tamno crvenu boju i dolazi do fluktuacije (fenomen da se pod pritiskom oseti tečnost u unutrašnjosti). Bolesnik često ima visoku temperaturu i jake bolove. Ukoliko se perihondrijum odvoji od hrskavice, može doći do nekroze i propadanja ušne školjke što izggleda veoma dramatično. Lečenje zahtieva hirurški pristup i evakuaciju gnoja i obaveznu upotrebu antibiotika prema antibiogramu. Analgetici (lekovi protv bolova) su često neophodni zbog veoma jakih bolova.
Zapaljenje spoljašnjeg slušnog kanala (otitis externa) može biti lokalizovano (čir – furunkul), ili difuzno. Češće se javlja je za vreme letne sezone zbog plivanja i kontakta sa vodom..Po svojoj kliničkoj slici, mogu biti veoma blaga, da se i ne primete, ili da pacijent ima samo blag bol koji spontano prolazi nakon par dana, ali mogu biti i veoma ozbiljna, sa širenjem zapaljenja na ostale strukture uha i često veoma teškim komplikacijama.
Difuzna upala najčešće je uzrokovana gram negativnim bakterijama E. coli, P. aeruginosa, P. vulgaris, dok je lokalna upala obično uzrokovana S. Aureusbakterijom.
Predisponirajući faktori za nastanak zapaljenja su maceracije kože uha vodom, povreda prilikom čišćenja štapićem itd. Osobe koje boluju od alergija, ekcema, psorijaze i seboreje su skloniji razvoju otitis externa.
Koji su simptomi zapaljenja spoljašnjeg slušnog kanala (otitis externa)?
pacijenti sa difuznom upalom žale se na svrab, bolove u uhu
javlja se sekret neugodnog mirisa
ukoliko se kanal začepi usled nakupljanja sekreta, može doći i do razvoja sprovodne nagluvosti
postoji bolni pritisak na tragus (struktura koja, kada se pritisne, zatvara slušni hodnik) i bol pri povlačenju ušne školjke, klinički odvaja upalu kanala od upale srednjeg uha kod odraslih osoba
kod dece, bolni osećaj pri pritisku na tragus može biti posledica i upale srednjeg uha zbog nepotpuno okoštalog kanala
furunkul (čir) slušnog kanala odlikuje se se izrazitom bolnošću i gnojavo-krvavim sekretom u slučaju da furunkul pukne i nekada spontano može proći za par dana, ali se uvek savetuje antibiotska terapija, zbog mogućnosti širenja procesa
Kako se postavlja dijagnoza zapaljenje spoljašnjeg uha?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je dovoljna za postavljanja tačne dijagnoze.
Potrebno je uzeti bris za mikrobiološku analizu.
Kako se leči zapaljenje spoljašnjeg slušnog kanala?
Kod difuznog oblika, upotreba lokalnih antibiotika i kortikosteroida je uglavnom delotvorna. Potrebno je pre primene lekova ukloniti sav sekret iz inficiranog kanala.
Kod oblikovanog furunkula, potrebno je načiniti hiruško pražnjenje furunkula kako bi se gnoj drenirao. Sa incizijom je u početku poželjno pričekati kako se upala ne bi proširila na hrskavicu ušne školjke.
Sistemska upotreba antibiotika je obavezna u slučaju da su izražene flegmonozne promene (celuliti – veoma izraženo srvenilo koje se širi).
Kako su uzroci zapaljenja brojni, tako postoji i više vrsta zapaljenja spoljašnjeg uha. Načelno, zapaljenja spoljašnjeg uha se dele na zapaljenja ušne školjke i zapaljenja spoljašnjeg slušnog hodnika.
Upale ušne školjke se ne razlikuju značajno od upala kože na drugim mestima na telu. Od najčešćih zapaljenja, treba istaći:
ekcem ušne školjke - alergijske je prirode, karakteriše se crvenilom i plikovima, a najizraženiji simptom je svrab. U lečenju se koriste kortikosteroidi u vidu lokalnih masti i krema, a antibiotici se koriste samo u slučaju sekundarne bakterijske infekcije i širenja zapaljenskog procesa.
dermatitis simplex - nastaje dugotrajnim toksičnim, ili mehaničkim delovanjem (trljanje i dodirivanje, ali i zbog prisustva pirsinga). Lečenje se svodi na uklanjanje nadražujućih činilaca, sa aplikacijom neutralnih krema lokalno.
perihondritis ušne školjke (zapaljenje prostora oko hrskavice ušne šoljke) - nastaje prenošenjem infekcije sa površine u prostor između hrskavice i kože i karakteriše se nakupljanjem gnoja. Ušna školjka je u početku crvena i topla, a kasnije u toku bolesti poprima tamno crvenu boju i dolazi do fluktuacije (fenomen da se pod pritiskom oseti tečnost u unutrašnjosti). Bolesnik često ima visoku temperaturu i jake bolove. Ukoliko se perihondrijum odvoji od hrskavice, može doći do nekroze i propadanja ušne školjke što izggleda veoma dramatično. Lečenje zahtieva hirurški pristup i evakuaciju gnoja i obaveznu upotrebu antibiotika prema antibiogramu. Analgetici (lekovi protv bolova) su često neophodni zbog veoma jakih bolova.
Zapaljenje spoljašnjeg slušnog kanala (otitis externa) može biti lokalizovano (čir – furunkul), ili difuzno. Češće se javlja je za vreme letne sezone zbog plivanja i kontakta sa vodom..Po svojoj kliničkoj slici, mogu biti veoma blaga, da se i ne primete, ili da pacijent ima samo blag bol koji spontano prolazi nakon par dana, ali mogu biti i veoma ozbiljna, sa širenjem zapaljenja na ostale strukture uha i često veoma teškim komplikacijama.
Difuzna upala najčešće je uzrokovana gram negativnim bakterijama E. coli, P. aeruginosa, P. vulgaris, dok je lokalna upala obično uzrokovana S. Aureusbakterijom.
Predisponirajući faktori za nastanak zapaljenja su maceracije kože uha vodom, povreda prilikom čišćenja štapićem itd. Osobe koje boluju od alergija, ekcema, psorijaze i seboreje su skloniji razvoju otitis externa.
Koji su simptomi zapaljenja spoljašnjeg slušnog kanala (otitis externa)?
pacijenti sa difuznom upalom žale se na svrab, bolove u uhu
javlja se sekret neugodnog mirisa
ukoliko se kanal začepi usled nakupljanja sekreta, može doći i do razvoja sprovodne nagluvosti
postoji bolni pritisak na tragus (struktura koja, kada se pritisne, zatvara slušni hodnik) i bol pri povlačenju ušne školjke, klinički odvaja upalu kanala od upale srednjeg uha kod odraslih osoba
kod dece, bolni osećaj pri pritisku na tragus može biti posledica i upale srednjeg uha zbog nepotpuno okoštalog kanala
furunkul (čir) slušnog kanala odlikuje se se izrazitom bolnošću i gnojavo-krvavim sekretom u slučaju da furunkul pukne i nekada spontano može proći za par dana, ali se uvek savetuje antibiotska terapija, zbog mogućnosti širenja procesa
Kako se postavlja dijagnoza zapaljenje spoljašnjeg uha?
Anamneza sa kliničkom slikom i objektivnim pregledom je dovoljna za postavljanja tačne dijagnoze.
Potrebno je uzeti bris za mikrobiološku analizu.
Kako se leči zapaljenje spoljašnjeg slušnog kanala?
Kod difuznog oblika, upotreba lokalnih antibiotika i kortikosteroida je uglavnom delotvorna. Potrebno je pre primene lekova ukloniti sav sekret iz inficiranog kanala.
Kod oblikovanog furunkula, potrebno je načiniti hiruško pražnjenje furunkula kako bi se gnoj drenirao. Sa incizijom je u početku poželjno pričekati kako se upala ne bi proširila na hrskavicu ušne školjke.
Sistemska upotreba antibiotika je obavezna u slučaju da su izražene flegmonozne promene (celuliti – veoma izraženo srvenilo koje se širi).
Нема коментара:
Постави коментар