Povrede se mogu nalaziti počev od orofarinksa do vratnog dela traheje. One mogu biti:
Unutrašnje koje su uglavnom jatrogene i uzrokovane su intubacijom, kateterima, endoskopom, dislociranim delovima zuba.
Spoljne, kao rezultat nepažnje pri igri ili sabraćajnim nesrećama i mogu zahvata-ti više od jedne oblasti, uz opstrukciju disajnih puteva.I
Unutrašnje povrede su češće kod dece mlađe od dve godine i uglavnom nastaju kod produžene intubacije u vidu subglotičnih stenoza. Sobzirom da ne postoji ustaljena šema respiratorne opstrukcije u ovim slučajevima, dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom.
Tokom pubreteta incidenca spoljnih povreda uzrokovana je uglavnom saobraćajnim nesrećama i teže ju je proceniti i prepoznati, jer se simptomi sporo razvijaju. Kod male dece larinks je postavljen više gore i napred u vratu nego kod adoloesce-nata, a glava je relativno šira, pa je vrat bolje zaštićen. Međutim, intrakartilaginozne membrane nisu potpuno razvijene, pa su podložnije rupturi. Laringotrahealna ruptura koja uzrokuje povredu jednog ili oba n. recurrensa uglavnom rezultira aritenoid-nom dislokacijom ili krikoidnom frakturom. Kod penetratnih povreda sa otvorenim ranama može se videti kako vazduh izlazi napolje. Subkutani emfizem, progresivna respiratorna opstrukcija, bol u vratu, gubitak ispupčenja tiroidne hrskavice sa ograničenim edemom u vratu su simptomi koji mogu maskirati interkartilaginoznu rupturu.
Dijagnoza se zasniva na anamnezi, kliničkoj slici i fiberskopiji. Rendgen vrata će pokazati emfizem, a toraksa prisustvo he-motoraksa ili pneumomedijastinuma.
Lečenje zavisi od težine povrede, ali prioritet prve pomoći je omogućiti ili održati suficijentno disanje. Potrebno je izbegava-ti pokrete glave da bi se sprečile povrede vrata. Lečenje takode podrazumeva antibiotike, eventualno steroide i aspiraciju oro-faringealnog sekreta. Ukoliko je povreda veoma teška, indikovana je otvorena operacija sa svim zahvatima koji će doprineti saniranju povrede, uključujući i prethodnu traheostomiju.
Unutrašnje koje su uglavnom jatrogene i uzrokovane su intubacijom, kateterima, endoskopom, dislociranim delovima zuba.
Spoljne, kao rezultat nepažnje pri igri ili sabraćajnim nesrećama i mogu zahvata-ti više od jedne oblasti, uz opstrukciju disajnih puteva.I
Unutrašnje povrede su češće kod dece mlađe od dve godine i uglavnom nastaju kod produžene intubacije u vidu subglotičnih stenoza. Sobzirom da ne postoji ustaljena šema respiratorne opstrukcije u ovim slučajevima, dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom.
Tokom pubreteta incidenca spoljnih povreda uzrokovana je uglavnom saobraćajnim nesrećama i teže ju je proceniti i prepoznati, jer se simptomi sporo razvijaju. Kod male dece larinks je postavljen više gore i napred u vratu nego kod adoloesce-nata, a glava je relativno šira, pa je vrat bolje zaštićen. Međutim, intrakartilaginozne membrane nisu potpuno razvijene, pa su podložnije rupturi. Laringotrahealna ruptura koja uzrokuje povredu jednog ili oba n. recurrensa uglavnom rezultira aritenoid-nom dislokacijom ili krikoidnom frakturom. Kod penetratnih povreda sa otvorenim ranama može se videti kako vazduh izlazi napolje. Subkutani emfizem, progresivna respiratorna opstrukcija, bol u vratu, gubitak ispupčenja tiroidne hrskavice sa ograničenim edemom u vratu su simptomi koji mogu maskirati interkartilaginoznu rupturu.
Dijagnoza se zasniva na anamnezi, kliničkoj slici i fiberskopiji. Rendgen vrata će pokazati emfizem, a toraksa prisustvo he-motoraksa ili pneumomedijastinuma.
Lečenje zavisi od težine povrede, ali prioritet prve pomoći je omogućiti ili održati suficijentno disanje. Potrebno je izbegava-ti pokrete glave da bi se sprečile povrede vrata. Lečenje takode podrazumeva antibiotike, eventualno steroide i aspiraciju oro-faringealnog sekreta. Ukoliko je povreda veoma teška, indikovana je otvorena operacija sa svim zahvatima koji će doprineti saniranju povrede, uključujući i prethodnu traheostomiju.
Нема коментара:
Постави коментар