MIKROORGANIZMI DENTALNOG PLAKA

Mikroorganizmi dentalnog plaka su brojni i ra­znovrsni. Smatra se da jedan gram dentalnog plaka sadrži i do 220 biliona bakterija, odnosno 2,2x10" mikroorganizama.

U usnoj duplji je do sad nađeno i opisano oko 30 vrsta mikroorganizama, koji čine stalnu i nor­malnu oralnu floru. Mikroorganizmi oralne flore predstavljaju simbionte (uslovno patogene mikro­organizme) čovečijeg organizma. Oni su adaptirani na usnu duplju. Izvan nje ovi mikroorganizmi ispo- ljavaju vrlo agresivna patogena svojstva. Između mikroorganizama normalne oralne flore i domaćina postoji ravnoteža. Ukoliko dođe do poremećaja te ravnoteže delovanjem raznih faktora ili do naselja­vanja drugih bakterija koje ne pripadaju ovoj regiji, ovi mikroorganizmi mogu učestvovati u nastanku i razvoju patoloških procesa u usnoj duplji.

g U sastav normalne oralne flore ulaze: koke, ba­cili, gljivice, filamentozni i spiralni oblici bakterija, gljivice, protozoe i virusi.

Pored ovih stalnih stanovnika u usnu duplju dospevaju i drugi mikroorganizmi iz spoljne sredi­ne i drugih delova organizma. U toku patoloških stanja i kliconoštva mogu se naći i patogene vrste mikroorganizama. Ove prolazne vrste mikroorgani­zama obično borave kratko u usnoj duplji, pošto im ekološki uslovi ometaju duži opstanak.

U izučavanju mikroorganizama dentalnog pla­ka razmatra se kvalitativni sastav bakterijske flore, kao i njena kvantitativna zastupljenost.

KVALITATIVNI SASTAV I KVANTITATIVNA ZASTUPLJENOST MIKROORGANIZAMA DENTALNOG PLAKA

Kvalitativni sastav i kvantitativna zastuplje­nost mikroorganizama dentalnog plaka, kao i mi­kroorganizama usne duplje, su promenjivi i zavise od brojnih faktora. Kvalitativni sastav mikroorgann zama usne duplje i dentalnog plaka, kao i njihova kvantitativna zastupljenost su varijabilni i variraju od osobe do osobe. Oya varijabilnost se uočava čak i u različitim regionima usne duplje jedne iste oso­be.

Smatra se da kvantitativni sastav i kvalitativna zastupljenost mikroorganizama u usnoj duplji, a pr­venstveno u dentalnom plaku zavise od brojnih fak­tora kao što su:

- Starosno doba bolesnika,

- Oralna higijena,

- Svojstva pljuvačke,

- Stanje parodoncijuma i oralne sluzokože,

- Sazrevanje dentalnog plaka,

- Primena antibiotika i nekih drugih lekova i

m Količina,! lokalizacija plaka.

Starost bolesnika utiče na sastav oralne flore. Usna duplja ploda intrauterino je sterilna. Sa rođe­njem počinje naseljavanje usne duplje mikroorgani­zmima iz porođajnih puteva, a nakon toga i mikro­organizmima sredine u kojoj novorođenče živi. Najpre se naseljavaju anaerobni mikroorganizmi. Nicanjem zuba i stvaranjem gingivalnog sulkusa i interdentalnih prostora, stvaraju se anaerobni uslovi što dovodi do naseljavanja anaerobnih mikroorga­nizama. Zbog toga, kad se govori o oralnoj flori, on­da se po pravilu mislo na mikroorganizme koji se nalaze u parodoncijumu odnosno dentalnom plaku. Posle gubitka zuba u usnoj duplji smanjuje se i za­stupljenost anaerobnih bakterija ili one potpuno iš­čezavaju.

Oralna higijena, na sastav, kao i na zastuplje­nost mikroorganizama utiče preko dentalnog plaka. U ustima sa lošom oralnom higijenom nastaje obil­na akumulacija dentalnog plaka što u stvari dovodi i do povećanja broja mikroorganizama, jer bakterije uglavnom sačinjavaju dentalni plak.

Vrsta ishrane utiče na sastav i zastupljenost mikroorganizama tako što osobe u čijoj hrani domi­niraju ugljeni hidrati imaju i veći broj mikroorgani­zama. U ovom slučaju se povećava naročito broj bakterija sa acidogenom aktivnošću.

-            Pljuvačka bitno utiče na sastav oralne flore pa i na sastav i zastupljenost mikroorganizama den­talnog plaka. To se javlja zbog toga što, zahvaljujući prisustvu katalizatora, pljuvačka ima puferski efe- kat. Menjanjem pH pljuvačke održava se simbioza sojeva kojima je potrebna određena sredina.

Utvrđeno je da svojim enzimima koji imaju mukolitički efekat, pljuvačka razlaže mukopolisa- haride nekih bakterija, te na taj način deluje bakteri- cidno. Poznati su i drugi pozitivni uticaji pljuvačke na sastav oralne flore. Stalnom cirkulacijom plju­vačka spira mikroorganizme parodoncijuma i bitno utiče na sastav flore. Ova zaštitna uloga pljuvačke je dovoljno ispitana i utvrđena. Smatra se da se sva­ki poremećaj u stvaranju pljuvačke uvek bitno odra­žava i na sastav oralne flore.

-Stanje parodoncijuma bitno utiče na sastav dentalnog plaka. Ispitivanjem sa specijalnim mi­kroskopom sa tamnim poljem utvrđeno je da se flo­ra dentalnog plaka bitno razlikuje u zdravih osoba i u osoba obolelüi od parodontopatije. U zdravom paroaoncijumu preko /u%> tiore dentalnog plaka Ci­ne koke, ostalo su bacili i filamentozni oblici.

U obolelom parodoncijumu sastav flore je drukčiji. Hi koke čine svega 20%, dok se znatno po­većava broj filamentoznih oblika. U težim oblicima parodontopatije, naročito ako su ove praćene kom­plikacijama, nalaze se fuzobakterije i capnocyto- phage. U hroničnim oblicima parodontopatije preo- vladava Actinomyces.

Sastav dentalnog plaka u zavisnosti od staqja parodoncijuma

Ispitivanja su pokazala da za nastanak kao i za teža razaranja u parodoncijumu najveću odgovor­nost nose: gram negativni bacili, Bacteroides, Spi- rochetae, Capnocytophagae i drugi mikrobi koji se nalaze u subgingivalnom dentalnom plaku. Izuze­tan značaj se pridaje Bacteroides melaninogenciu- su. U eksperimentima kada je bakterijskim grupa­ma dodavan ovaj mikroorganizam, bilo je moguće svaki put izazvati infekciju i lezije na gingivi. Tu in­fekciju je zatim bilo moguće prenositi sa životinje na životinju. Izostavljanjem bakteroidesa melani- nogenikusa iz asocijacije sa drugim mikroorgani­zmima patološke lezije su bile znatno slabijeg in­tenziteta, a infekcija nije mogla da se prenosi na druge životinje. No, i pored značaja koji se pridaje ovoj bakteriji, ona se ne može označiti kao specifič­ni uzročnik oboljenja parodoncijuma, pošto je po­trebno sadejstvo i drugih bakterija.

Danas je utvrđena nesumnjiva uloga bakterija za nastanak parodontopatija. Pri daljem izučavanju ove materije valja stalno imati u vidu utvrđenu ne­pobitnu činjenicu da parodontopatije ne izaziva je­dan, već grupa specifičnih mikroorganizama.

-             Sazrevanje dentalnog plaka. Starost dental­nog plaka utiče na sastav bakterijske flore tako što se ovaj odnos bitno menja od momenta stvaranja sentalnog plaka pa do njegovog definitivnog sazre- vanja.

Sastav flore dentalnog plaka nije konstantan i varira u toku evolucije dentalnog plaka, tako da po­stoji razlika u mikroorganizmima u zrelom i nezre­lom plaku.

Odmah po formiranju sekundarne zubne peli- kule nastaje naseljavanje mikroorganizama. Kolo­nizacija mikroorganizama na dentalnoj.pelikuli po­činje u brazdama, jamicama i udubljenjima na površini zuba. Bakterije se ugrađuju u samu peliku- lu ili se pripajaju na prominentnim mestima dental- ne pelikule. Povećanjem broja bakterija nastaje i međusobno spajanje pojedinih kolonija mikroorga­nizama.

U toku svakog metabolizma mikroorganizmi sintetišu neke polisaharide kao što su dekstran i le- van. Ti polisaharidi svojom lepljivošću pomažu i fiksaciju novih mikroorganizama u dentalnom pla­ku, kao i bolju fiksaciju dentalnog plaka na zubnu površinu.

Utvrđeno je da se nastanjivanje mikroorgani­zama odvija u tri faze:

-             U prvoj fazi, koja traje do dva dana od počet­ka formiranja dentalnog plaka, pojavljuju se gram pozitivne koke i gram pozitivni bacili. Najveći broj bakterija čine: Streptococcus mutans (50%) i Neis- seria (12%). Streptococcus salivarius je neznatno zastupljen (svega 1%). U toku tih prvih dana dental- ni plak se javlja u obliku guste mreže sastavljene od koka i mestimično štapićastih mikroorganizama.



SI. 185 Mikroorganizmi dentalnog plaka starog sedam dana

Od streptokoka je najzastupljeniji Streptococ­cus mutans čije kolonije daju plaku granulisan iz­gled. Smatra se da ovaj mikroorganizam ima i naj­veći afinitet za dentalnu pelikulu.

-              U drugoj fazi, koja traje od drugog do četvr­tog dana od početka formiranja plaka, već se stvara­ju anaerobni uslovi. Dolazi do pojave anaerobnih formi bacila (fuziformnih). Javljaju se i gram nega­tivni bacili (Bacteroides melaninogenicus). Poja­vljuju se filamentozne bakterije, a povećava se broj gram negativnih koka. Značajan predstavnik gram negativnih bacila je Bacteroides melaninogenicus. Ime je dobio po sposobnosti da stvara crne kolonije. On produkuje veoma aktivan enzim kolagenazu i ima veoma izraženu proteolitičku aktivnost. Svojim proteolitičkim dejstvom razgrađuje belančevine, stvara veliki broj peptida koji služe za ishranu spi­ralnih i fuziformnih bakterija. U toku proteolitičkog procesa stvara se veći broj redukujućih grupa, kao stoje sulfhidrilna grupa (SH2). One snižavaju oksi- dacioni potencijal i tako doprinose razvoju anae­robnih bakterija.

-              Treću fazu, koja traje od četvrtog do devetog dana, karakteriše pojava velikog broja spiralnih ob­lika. Tako se javljaju Fusobacterium, Actinomyces, Vibrioni i Veilonellae, koji su striktno anaerobni. Posle sedmog dana nastupa potpuno sazrevanje dentalnog plaka. Procenat filamentoznih bakterija raste, dok broj streptokoka opada.

-i: — Antibiotici kao i neka druga terapijska sred­stva mogu bitno da utiču na sastav bakterijske flore dentalnog plaka. Antibiotici dovode do smanjenja broja mikroorganizama koji su osetljivi na ove le- kove, ali i do razmnožavanja vrsta koje su otporne na njih.

-              Uticaj količine i lokalizacije dentalnog plaka na sastav i zastupljenost mikroorganizama. Količi­na i lokalizacija dentalnog plaka utiče na sastav i

SI. 186 Mikroorganizmi u zrelom dentalnom plaku

zastupljenost patogenih mikroorganizama dental­nog plaka. Pošto mikroorganizmi čine osnovu dentalnog plaka to će se sa povećanjem dentalnog plaka povećati i količina mikroorganizama. Mnogo je značajnija analiza uticaja lokalizacije dentalnog plaka na kvantitativnu i kvalitativnu zastupljenost mikroorganizama.

Lokalizacija dentalnog plaka bitno utiče na bakterijski sastav. Po lokalizaciji se razlikuje supra- gingivalni i subgingivalni dentalni plak. Sastav bak­terijske flore dentalnog plaka koji se nalazi supra- gingivalno bitno se razlikuje od onog koji se nalazi subgingivalno.

U subgingivalnom plaku dominiraju anaerobni mikroorganizmi. To se objašnjava činjenicom što je subgingivalna regija zona sa relativno stagniraju- ćom okolinom u kojoj se naseljavaju mikroorgani­zmi koji se ne mogu odmah adherirati za površinu zuba. Zbog toga se u subgingivalnoj regiji nalaze i najveće kolonije anaerobnih pokretnih bakterija. Ove pokrete forme mikroorganizama mogu da ad- heriraju druge bakterije. Ove bakterije imaju direk­tan pristup hranjivim sastojcima iz subgingivalne regije. Oksidoreduktivni potencijal parodontalnog džepa (odnosno subgingivalne regije) je veoma ni­zak. U ovakvoj sredini mogu da opstanu samo mi­kroorganizmi prilagođeni na nisku koncentraciju kiseonika. To su fakultativni i striktni anaerobi.

Utvrđeno je i da lokalizacija dentalnog subgin- givalnog plaka utiče na sastav flore subgingivalnog plaka. Tako u dentalnom subgingivalnom plaku koji je pripojen za koren zuba i označava se kao tzv. pri­pojeni subgingivalni plak, dominiraju gram pozitiv­ne bakterije i pokretne forme mikroorganizama. U dentalnom subgingivalnom plaku koji se u paro- dontalnom džepu nalazi slobodan i nije pripojen za koren zuba i označava se kao subgingivalni dentalni

plak, otkriveni su neki veoma agresivni anaerobni bacili, kao što su Actinobacillus actinomycete- mcomitans, fuzobakterije, bacteroides i drugi.

Utvrđeno je da su i gingiviti u stvari hronične bakterijske infekcije i da odnos ili interakcija izme­đu mikroorganizama i organizma domaćina odre­đuju prirodu i obim oboljenja koje će nastati iz ove interakcije. Mikroorganizmi, direktnim prodorom u tkivo parodoncijuma, ili preko stvaranja toksičnih supstanci, utiču na nastajanje i razvoj patoloških procesa. Organizam će reagovati u vidu zaštite ili destrukcije. Ovde je bitan odnos između štetnih i korisnih reakcija. Od ovih reagovanja će zavisiti i nastajanje različitih vrsta tkivnih promena.

Mikrobska flora u osoba sa zdravim parodon- cijumom, odnosno na mestima gde parodoncijum nije oboleo, sastoji se prvenstveno od gram pozitiv­nih fakultativnih vrsta (roda streptokoka i aktinomi- cesa, kao što su na primer S. sanguis, S. mitis i A. naeslundi) i malog broja nekih drugih mikroorgani­zama.

Neki od ovih mikroorganizama su korisni, jer sprečavaju naseljavanje i razmnožavanje patogenih mikroorganizama. Takvi su na primer S. sanguis i Vellonela parvula.

Na mestima gde je izražena parodontopatija, povećano je prisustvo apiroheta. U osoba sa paro- dontopatijom odraslih nađeno je oko 90% anaerob- nih i gram negativnih vrsta (75%).

Zapaženo je daje eliminacija specifičnih pato­genih bakterija primenom terapijskih mera, rezulto- valo u kliničkom poboljšanju. U toku juvenilne pa- rodontopatije u prevalenciji su gram negativne bak­terije, a najznačajnija je Actinobacillus Actinomy- cetemcomitans koji može da čini i do 90% svih mi­kroorganizama koji se pojave u kulturi. Zato se on smatra primamim etiološkim faktorom tog obolje­nja. U lečenju je potrebno, pored lokalne terapije, primeniti i antibiotike.

Gingiviti i parodontopatije su prouzrokovane mikroorganizmima koji se nalaze u gingivalnom sulkusu ili su pripojeni za površinu zuba (plak). Nji­hov patogeni potencijal varira od osobe do osobe od jednog mesta do drugog.

Mala količina plaka ne prouzrokuje oboljenje jer je kontrolišu odbrambeni mehanizmi domaćina. Bolest počinje kada se mikroorganizmi u plaku na- množe do određenog broja, pa njihova virulencija pređe nivo odbrambenih snaga. Bolest može da se pojavi i ako se smanje odbrambene snage mehani­zama.

Sastav mikrobske flore i u dentalnom plaku je različit u zdrave osobe i u plaku kod osoba obolelih od gingivitisa i parodontopatije.

Uopšte rečeno, na nastanak parodontopatija utiču gram negativni anaerobni mikroorganizmi, a to su najčešće:

-            Porphyromonas gingivalis,

-            Prevotela intermedia,

-            Actinobacillus actinomycetemcomitans,

-            Campylobacter rectus,

-            Treponema denticola,

-            Fusobacterium nucleatum i dr.

Treba istaći da mnaoge bakterijske vrste nisu ni identifikovane i još nisu ispitane.

Sokranski i saradnici su definisali uslove koji treba da budu ispunjeni da bi se zaključilo daje neki mikroorganizam odgovoran za nastanak nekog oboljenja parodoncijuma. Po ovome je potrebno:

-     Da se mikroorganizam nađe u velikom broju na obolelom mestu a da ga pri tome ima malo ili da ga nema na zdravim mestima.

-     Da njegovo odstranjenje ili suzbijanje terapi­jom daje pozitivne terapijske rezultate.

-     Da su povišena antitela prema njemu ili da su pojačane celulame reakcije (odgovor).

-     Da unet laboratorijskim životinjama prou­zrokuje neke znake bolesti.

-            Daje patogen i virulentan.

Danas se smatra da, zavisno od tipa parodonto­patije, određeni mikroorganizmi igraju odlučujuću ili značajnu ulogu. Sam mehanizam kojim mikroor­ganizmi doprinose razvoju bolesti i učestvuju u pa- togenezi parodontopatije je različit. Ovi mehanizmi zavise od:

-            Direktne invazije mikroorganizama,

-            Stvaranje određenih egzotoksina,

-     Sastojaka ćelija mikroorganizama (endotok- sin, komponente sa površine ćelije, sastojci ćelijske opne).

-     Savladavanja odbrambenih imunoloških re­akcija organizma.

-            Prirode stvorenih enzima.

Ranije se mislilo da ne postoji direktna invazija mikroorganizama. Danas je dokazano da mikroor­ganizmi mogu direktno prodirati u vezivno tkivo gingive, gde ispoljavaju patogeno dejstvo. Neki mi­kroorganizmi plaka stvaraju egzotoksine. Tako na primer Actinobacillus actinomycetemcomitans stvara leukotoksin koji može da izbegne odbrambe- nom dejstvu organizma u vidu fagocitoze polimor- fonukleara (neutrofila) i si. Ovaj toksin je možda faktor virulencije tog bacila. Sastavni delovi gram pozitivnih i gram negativnih mikroorganizama ta- kođe mogu da igraju značajnu ulogu u razvoju pa­rodontopatija

Makroglosija - uvećanje jezika

To je razvojna anomalija pri kojoj je jezik uve­ćan. Makroglosija može biti i stečena, bez obzira na uzrok, klinička slika je ista. Isto se manifestiju i su­bjektivne tegobe, pa su i posledice vrlo slične. Zbog toga se i makroglosije, bez obzira na etiologiju opi­suju zajedno, tegobe koje bolesnici imaju, kao i po­sledice do kojih može doći, zavise od toga koliko je jezik uvećan. Pri izuzetnom uvećanju jezikanastaje pomeranje zuba u vestibulamom smeru sa pojava­ma dijastema između zuba. Nastaju i okluzalni po­remećaji. Uvećan jezik se teško pokreće, zbog čega je govor usporen, a glas dubok. Bolesnici nisu neka­da u stanju da zatvore usta, pa dobiju kretenast izraz lica. Izraziti problemi se javljaju pri protetskom zbrinjavanju, naročito u bolesnika koji su izgubili donje zube.

Makroglosija može biti i stečena. To se događa kod tumora i apscesa jezika, kao i kod alergijskih re­akcija koje zahvataju i ovaj organ. Uvećanje jezika prati i neke hormonalne poremećaje u funkciji štitne žlezde (miksedom) ili hipofize (akromegalija).

Lečenje zavisi od uzroka i stepena uvećanja je­zika. razvojne anomalije, pri kojima je izraženo ma­nje uvećanje jezika ne zahtevaju nikakvo lečenje. U izrazio teškim slučajevima, sa enormnim uveća­njem jezika, pokušava se i sa hirurškim lečenjem.

Luteini limfadenit

Ovi limfadeniti se javljaju u toku primarnog i sekundarnog stadijuma sifilisa.

U primarnom stadijum sifilisa(ako je primami afekt na usni ili jeziku) javlja se uvećanje cervikal- nih limfnih žlezda. Limfadenit je generalizovan jer oboljevaju ne samo submentalne i submandibulame limfne žlezde, već i peraurikulame i postaurikular- ne žlezde. Rede su zahvaćene i okcipitalne limfne žlezde.

Uvećane žlezde podsećaju na okovratnik. Žle­zde su bezbolne, ne konfluiraju, glatke su i tvrde. Koža iznad njih nije promenjena. Od šeste nedelje, kada nastaje diseminacija bledih spiroheta, budu zahvaćene i ostale brojne limfne žlezde. Naročito su zahvaćene pazšne i lakatne limfne žlezde. Ove promene na limfnim žlezdama su najizraženije oko devete nedelje bolesti. To je vreme kada počinje drugi stadijum sifilisa. U drugom stadijumu sifilisa, porea osutim promena, izrazen je i generanzovani limfadenit. Limfne žlezde su neznatno uvećane, tvrde su konzistencije i pokretne su. Promene na limfnim žlezdama, pored ostalih simptoma bolesti, pomažu u dijagnozi sifilisa.

LUPUS VULGARIS (LUPUS VULGARIS)

Lupus vulgaris je reda forma tuberkuloze u ustima. Ovaj oblik tuberkuloze veoma retko ima primarnu lokalizaciju u ustima, već proces dospeva u usnu duplju sa kože lica ili sluzokože nosa.

za ovaj oblik oralne tuberkuloze karakteristič­ne su poliferativne promene. U toku lupus vulgarisa javljaju se papulozne promene, verukozni izraštaji ili sitne granulacije veličine čiodine glave do zma sočiva. Lupus vulgaris se javlja najčešće na mekom nepcu, jeziku i obraznoj sluzokoži.

Lupus mekog i tvrdog nepca nastaje širenjem granulacija iz nosa. Kada specifični proces zahvati meko nepce i resicu, bolesnici imaju osećaj stranog tela. U fazi ulceracija izražen je bol i smetnje u go­voru i ishrani. Ulcerisanjem granulacija mogu na­stati deformiteti sa ožiljcima na vrhu nosa, nepča­nim lukovima i resici.

Granulacije u jeziku najčešće ne ulcerišu, već jezik dobija samo crvenomaslinastu boju.

Na obraznoj sluzokoži lupus vulgaris se mani- festuje u obliku jednog ili više crvenkastih ili žuć­kastih čvorića koji prominiraju u odnosu na sluzo- kožu. Tuberkulozni čvorići su meke konzistencije i najčešće se lokalizuju na sluzokoži retromolamog predela.

U dokazivanju lupusa koristi se test vitropresije. Ako se na gingivi ili usni tuberkulozne granula­cije pritisnu staklenom pločicom, lividna boja čvo­rića se menja i on dobija boju ćilibara ili želea od ja­buka ili dunja.

LOKALNI FAKTORI KOJI OMOGUĆAVAJU STVARANJE DENTALNOG PLAKA

Različiti agensi lokalne prirode mogu da utiču na nastanak parodontopatije na taj način što olakša­vaju i ubrzavaju akumulaciju dentalnog plaka. Ta­kvi su:

-              anatomske anomalije;

-              impakcija hrane;

-              loše navike;

-              jatrogeni faktori;

-              karijes zuba i

-              lezije gingive.

ANATOMSKE ANOMALIJE. - Brojne raz­vojne anomalije zuba i parodoncijuma, mogu da imaju značajnu ulogu u nastanku parodontopatije. To su:

-              anomalije oblika zuba;

-              anomalije položaja zuba;

-              anomalije u pripoju frenuluma i pliks;

-              anomalije položaja gingive na zubu i

-              anomalije alveolarne kosti.

-Anomalije oblika zuba. Kongenitalne anoma­lije oblika zuba mogu da doprinesu pojavi i razvoju parodontopatije. To se na primer događa usled ne­dovoljnog izbočenja vestibulame ili oralne površi­ne zuba, usled nepravilno formiranih kvržica i bra­zda na griznim površinama, kao i ako su nepravilno formirane kontaktne tačke. Sve ove anomalije omo­gućavaju akumulaciju dentalnog plaka ili impakci- ju hrane, što dovodi do inflamacije gingive i pojave parodontopatije.'

-Anomalijepoložaja zuba. Različite ortodont- ske anomalije jednog ili grupe zuba, kao i različiti nepravilni odnosi između gornje i donje vilice, mo­gu da utiču na bržu akumulaciju dentalnog plaka i nastanak i dalji razvoj inflamacije gingive, a time i parodontopatije. Takve anomalije su: malponirani zubi (nagnuti u bilo kom pravcu), teskoba zuba, du­bok preklop, ukršten zagrizaj i otvoren zagrižaj. Sve ove anomalije položaja zuba otežavaju samoči- šćenje i čišćenje usne duplje i omogućavaju brže stvaranje dentalnog plaka. Ove anomalije često omogućavaju i impakciju hrane, što takođe može uticati na pojavu inflamacije i nastanak parodonto- patije. Pogrešan položaj zuba često prouzrokuje de- lovanje jačih sila, što takođe ima značaja u patoge- nezi parodontopatija.

Anomalije pripaja frenuluma i plika. Frenu­lum gornje i donje usne, frenulum jezika ili plike u predelu bočnih zuba normalno se pripajaju na znat­noj udaljenosti od ivica gingive. Usled poremećaja u razvoju, pripoj plika može biti u neposrednoj bli­zini ivice gingive, pa čak i na interdentalnoj papili. Tada se, u toku žvakanja hrane, mimike, pranja zu­ba i drugo, preko njih prenosi vuča na gingivu, usled čega se ivica gingive odvaja od zuba. Na ta­kvim mestima se lakše i brže stvara dentalni plak, pa se formiraju parodontalni džepovi. Na tim mesti­ma može da nastane ogolićavanje vrata zuba.
U položaju gingive na zubu mogu biti znatna odstupanja. Položaj gingive u odnosu na zub zavisi od položaja zuba u alveoli. Tako, ako je zub nagnut oralno, gingiva je postavljena koronamije. Kada je zub nagnut vestibulamo, gingiva je postavljena api- kalnije. Sve ove anomalije u položaju gingive u od­nosu na zub mogu uticati na pojavu parodontopati- je.

Neke anomalije u građi gingive mogu imati ve­ze sa nastankom parodontopatije. Ako je gingiva veoma tanka, tako da se u krznu nalazi veoma mala količina veziva, onda će se koren zuba ogolićavati. Isto tako, ako je pripojna gingiva veoma uzana onda će brže i lakše doći do razaranja parodoncijuma i parodontopatije.

-Anomalije alveolarne kosti. Na vestibulamoj lameli alveolarne kosti, kao kongenitalne anomalije mogu se sresti useci njene ivice ili otvori. Takvi de­fekti ivice kosti nazivaju se dehiscencije. Kružni de­fekti alveolarne kosti kroz koje se vidi koren zuba zovu se fenestracije.

Prisustvo ovakvih urođenih defekata na alveo­larnoj kosti omogućuje brže povlačenje gingive na tim mestima, što ubrzava inflamaciju, a time i brži razvoj parodontopatije.

IMPAKCIJA HRANE. Pod impakcijom hra­ne podrazumeva se utiskivanje hrane u gingivu, pa i dublja tkiva parodoncijuma. Pod impakcijom hrane podrazumeva se utiskivanje hrane u gingivu, pa i dublja tkiva parodoncijuma. To utiskivanje hrane nastaje u toku žvakanja, a odvija se pod dejstvom okluzalnog pritiska, koji se javlja usled aktivnosti mišića obraza, jezika i usana. Razlikujemo vertikal­nu i horizontalnu impakciju hrane. Pod vertikalnom impakcijom hrane podrazumeva se njeno utiskiva­nje u gingivu pod dejstvom okluzalnih sila za vreme mastikacije. Horizontalna impakcija hrane je po- sledica dejstva mišića jezika, usana i obraza. Ovaj tip impakcije odvija se rede.

Vertikalnu impakciju hrane u tkivo interdental- ne papile sprečava prisan dodir susednih zuba obez- beđen kontaktnim tačkama ili konaktnim površina­ma. Sa vestibulame i oralne strane vertikalnu impakciju sprečava izbočenje zuba. Zahvaljujući specifičnom obliku zuba hrana bude usmeravana na fiksiranu gingivu čime je sprečeno njeno zabijanje u slobodnu gingivu ili utiskivanje u gingivalni sul- kus. Zahvaljujući adekvatnom položaju zuba, pod fiziološkim uslovima ne postoji impakcija hrane. Ukoliko je, na primer, zub nagnut u oralnim smeru, može nastati impakcija hrane sa vestibulame strane.

U sprečavanju impakcije hrane značajnu ulogu ima i reljeh griznih površina zuba. Zahvaljujući po­voljnom reljefu griznih površina premolara i mola- ra hrana bude tako usmerena da do utiskivanja u gingivu ne dolazi.

Impakcija hrane može nastati usled različitih uzroka. Najčešći je odsustvo dobrog kontakta izme­đu susednih zuba. Gubitak dobrog kontakta može nastati usled:

-           karijesa zuba;

-           gubitka zuba;

-           neadekvatnih plombi i protetskih radova;

-           abrazije zuba i

-           migracije zuba.

-           Karijes zuba lokalizovan na aproksimalnim površinama zuba može da razori tačku zuba i tako da bude uzrok impakcije hrane.

Gubitak zuba. Vađenje nekog zuba dovodi do toga da se susedni zubi naginju ili pomeraju, pa se remeti zubni niz, usled čega se gubi kontakt i omo­gućava impakcija hrane.
-Neadekvatni ispuni iprotetski radovi kod ko­jih nije uspostavljen dobar kontakt sa susednim zu­bima omogućavaju impakciju hrane u interdentalne papile.

—Abrazija zuba ukoliko je toliko izražena da se usled nje izgubi veliki deo zubne supstance, pa čak i kontaktne tačke, može da omogući impakciju hrane u interdentalne papile.

-             Migracija zuba nastaje kao posledica različi­tih uzroka. Može dovesti do pomeranja i razmicanja zuba. To se najčešće događa u toku parodontopatije. Usled migracije nastaje razmicanje zuba, gubi se kontakt, što omogućuje impakciju hrane.

-             Malpozicija zuba nastaje najčešće kao posle­dica ortodontskih anomalija. Kao posledica pogre­šnog položaja zuba može da se izgubi kontakt izme­đu susednih zuba, što omogućuje impakciju hrane. Kod dubokog preklopa zuba, incizalne ivice pred­njih zuba mogu u toku žvakanja da utiskuju hranu u gingivu suprotne vilice. To se najčešće događa u predelu gornjih prednjih zuba sa palatinalne strane.

Impakcija hrane na više načina oštećuje gingi­vu i druge delove parodoncijuma. Hrana utisnuta impakcijom odlična je podloga za razmnožavanje mikroorganizama, koji postaju brojniji i agresivniji. Osim toga, delovi hrane utiskivani pod pritiskom, mehanički oštećuju i cepaju tkivo gingive i otvaraju put za delovanje mikroorganizama dentalnog plaka. Smatra se da na parodoncijum štetno deluju neki produkti koji nastaju raspadanjem hrane koja je uti­snuta u tkivo.

Na mestu impakcije izraženo je zapaljenje gin­give. Interdentalna papila u tom predelu mnogo je crvenija i jače otečena od susednih papila. Zub mo­že biti osetljiv na perkusiju. Sondiranjem se otkriva parodontalni džep. Katkad se formira i parodontalni apsces.

U predelu u kome postoji impakcija hrane bo­lesnik može da oseća tup bol. Katkad takav bol zrači dublje u vilicu. Bolesnici imaju i osećaj stranog tela između zuba. Često se javlja i zadah iz usta. Ako se uzrok impakcije hrane ne odstrani, kasnije nastaje razaranje parodoncijuma sa povlačenjem gingive usled čega se ogolićuje koren zuba. Nekada se na korenu zuba javlja karijes. Razaranja paro­doncijuma dovode do migracije pa čak i ispadanja zuba.

LOŠE NAVIKE. Nastanku i bržem razvoju parodontopatije doprinose i neke loše navike na taj način što olakšavaju i ubrzavaju akumulaciju den­talnog plaka. Takve loše navike su: žvakanje samo jednom polovinom vilica, disanje na usta i korišće- nje samo meke hrane u ishrani.

- Žvakanje samo jednom stranom vilice - Uni­lateralno žvakanje. Unilateralno žvakanje nastaje usled bola ili nedostatka zuba na jednoj strani vili­ca. Takva osoba svesno, a često i nesvesno, koristi za žvakanje samo levu ili desnu stranu vilica. Kao posledica toga, na strani na kojoj se ne žvaće izosta­je mehanizam samočišćenja. Na zubima se brzo i u velikim količinama stvara dentalni plak, druge me­ke naslage i zubni kamenac. Sve to ima za posledicu inflamaciju gingive i pojavu parodontopatije. Na toj istoj strani vilica, zbog izostanka mastikacije, paro­doncijum ne dobija dovoljnu fiziuološku stimulaciju, pa se na njemu javljaju atrofične promene. Na polovini vilice koju bolesnik koristi, neki ili svi zu­bi mogu biti u hiperfunkciji, što može da ima štetne posledice po parodoncijum.

- Disanje na usta. Neke osobe usled smetnji u prolazu vazduha kroz nosnu šupljinu, udišu ili izdi- šu vazduh pretežno ili isključivo preko usne duplje. Usled toga deo gingive izložen delovanju vazduha, postaje suvlji. Deo gingive izložen sušenju vazdu- hom oštro je ograničen od dela pokrivenog usnom. Na njihovoj granici se često može uočiti jasno izra­žena linija. Usled sušenja gingive isključuje se bak- tericidno dejstvo pljuvačke, što umanjuje otpornost gingive. Mikroorganizmi u dentalnom plaku se brže razmnožavaju, menja se njihov odnos u smislu po­jave agresivnih bakterijskih slojeva i kao posledica toga javlja se zapaljenski proces. U toku inflamacije najčešće dominira poliferativna komponenta, pa se razvija hiperplastični gingivit. Kasnije se javlju,# resorpcija kosti, pa tako nastaje parodontopatija.

-           Korišćenje meke hrane. Mnoge osobe (sve- sno ili nesvesno) pretežno u ishrani koriste hranu meke konzistencije. Takva hrana nije abrazivna, pa efekat samočišćenja izostaje ili je minimalan. Usled toga se brže stvara i akumulira dentalni plak i javlja inflamacija gingive. Tome doprinosi i to da usled konzumiranja meke hrane izostaje i fiziološka sti­mulacija parodoncijuma, pa se u njemu javljaju atrofične promene.

KARIJES ZUBA. Zubni karijes može na više direktnih načina prouzrokovati parodontopatiju. Kariozne lezije lokalizovane na gingivalnoj trećini krunice mogu da favorizuju nakupljanje dentalnog plaka. Ako karijes razori kontaktne tačke zuba, na­staje naginjanje zuba, sa brojnim štetnim posledica- ma.

LEZIJE GINGIVE. Različiti agensi koji oštećuju gingivu mogu da budu uzrok inflamacije. U tom smislu deluju mehanička i hemijska ošteće­nja.

-            Mehaničke lezije gingive. Mehanička ošte­ćenja mogu nastati u toku ishrane i prilikom odr- žavnja oralne higijene (četkicom, čačkalicom i dr.). Ova oštećenja može prouzrokovati i stomatolog u toku svojih intervencija.

Sve mehaničke lezije gingive olakšavaju pro­dor mikroorganizama dentalnog plaka i njihovih produkata u tkivo gingive. Usled toga dolazi do in­flamacije, a parodontalna oštećenja su teža. Meha­ničke lezije mogu i na drugi način favorizovati razvoj parodontopatije. Tako na primer, dugotrajna upotreba preterano čvrste četkice za zube, uz nea­dekvatnu tehniku pranja zuba, može da prouzrokuje povlačenje gingive, odnosno ogolićavanje vratova zuba i pojavu simptoma parodontopatije.

- Hemijske lezije gingive. Hemijska oštećenja gingive mogu nastati prilikom raznih stomatoloških intervencija ili delovanja nekih medikamenata (sre­bro nitrat, salicilati i dr.). Ovakva oštećenja mogu se javiti! kod pojedinih profesija, na primer kod radni-* ka u industriji žive ili radnika koji dolaze u kontakt sa nekim toksičnim materijama.

Oštećena mesta su u početku opalescentna, a kasnije usled Ijuštenja epiteta, postaju crvena i jako osetljiva.

Arsen i koncentrovani rastvor kalijum perman- ganata izazivaju i nekrozu gingive.

Na sličan način kao i kod mehaničkog ošteće­nja, hemijske materije omogućavaju prodor agena- sa dentalnog plaka i pojavu inflamacije.

Nekada se parodontopatija ne javlja i pored na- slednih anomalija zuba i vilica. To ukazuje da su na- sledne anomalije samo akcesomi etiološki faktori i da do parodontopatije dolazi isključivo uz učešće dentalnog plaka.

STAROST. U toku starenja nastaju promene u krvnim sudovima. Izražena je i atrofija svih tkiva. Slične promene se odvijaju i u parodoncijumu. Kod starijih osoba, usled poremećaja u cirkulaciji i atro­fije tkiva parodoncijuma, smanjuje se sposobnost za regeneraciju i reparaciju parodontalnih tkiva, ta­ko da se jače odražava delovanje svih štetnih agena­sa, pa i onih poreklom iz dentalnog plaka.

Zbog svega toga sve starije osobe boluju od pa­rodontopatije. I kod starijih osoba značajno je odr­žavanje oralne higijene. Smatra se da se uz idealno održavanje oralne higijene i uklanjanje dentalnog plaka može do u duboku starost održati funkcional­na vrednost parodoncijuma.

Lingua villosa

Bolest je poznata i pod nazivom Lingua nigra. To je oboljenje jezika koje se češće sreće u mla­đih muškaraca, mada se može javiti i u žena;

Etiologija je nepoznata, kao mogući etiološki faktori navode se:

-duga upotreba antibiotika i nekih drugih lekova

-neke bakterije (Leptotrichia i druge);

-neke gljivice (Candida albicans);

-kafa i pušenje ako se prekomemo koriste;

oboljenja digestivnog trakta i

-dijabet i neki drugi poremećaji metabolizma.

Klinička slika bolesti je specifična. Osnovnu promenu Čine uvećane filiformne papile koje leže u centralnom delu zadnje trećine dorzalne strane jezi­ka. Filiformne papile postaju rožaste i mrke boje. Ova boje potiče od hromogenih bakterija. Zbog to­ga je ovo oboljenje nazvano i Lingua nigra.

Uvećane papile obrazuju na bazi jezika crnu ploču ovalnog ili trouglastog oblika. Hipertrofične papile liče na dlake kose (Villi), ili čekinje i pri jelu i piću mogu zapadati nazad, dodirivati uvulu i zadnji zid ždrela i izazvati nagon za povraćanje ili gađenje.

Relativno je često oboljenje, javlja se najčešće u osoba srednjih godina, bez obzira na pol.

Etiologija bolesti je utvrđena. Papilitis predsta­vlja inflamaciju i uvećanje listastih papila prouzro­kovanu lokalnim iritacijama od destijuir^nih zuba i neprikladnih protetskih radova.

Ove promene na jeziku rede nastaju kao posle- dica inflamacije ždrela koja se širi na ova područja.

Kliničke promene su ograničene na bočnu straJ nu jezika gde se vide uvećane i prominentne listaste papile u: obliku bradavičastih, glatkih, tamnocrve­nih čvorića. Rede se na papilama, vide i ulceracije koje mogu biti veoma bolne. Bolovi zrače u uvo, bazu jezika i grlo. Pokreti jezika su ograničeni, pa se javljaju smetnfe pri jelu i govoru.

Lečenje se sastoji u uklanjanju iritacije.

Lingua plicata

Lingua plicata je razvojna anomalija površine jezika. Me- dijalne i lateralne brazde su produbljene. Ivice bra­zda su strme, zaobljene i naročito su uočljive pri is- pružanju jezika van usne duplje, najčešće i najviše je produbljena središnja brazda, pri čemu su lateral­ne brazde koje otiču od glavne brazde, rede produ­bljene.

Brazdanje je najčešće simetrično i zahvata ceo jezik. Rede, brazdanje može zahvatiti samo vrh je­zika, ili pak samo jednu polovinu jezika.

Veličina, broj i dubina brazda su individualno različite. Nekada se brazde produbljuju u starijim godinama, pa bolesnici smatraju da su in se pojavile tek tada na jeziku.

Slične promene na jeziku mogu izazvati i drugi agensi. Takve promene na jeziku se mogu javiti u sklopu nekih oboljenja kao što su: anemija, dijabet, miksedem, akromegalija i deficit vitamina iz grupe B.

Bolesnici sa ovom razvojnom anomalijom ne­maju nikakvih tegoba. Događa se da bolesnici i ne znaju da imaju ovu anomaliju, pa se ona otkrije slu­čajno prilikom neke stomatološke intervencije ili pregledom.

Produbljenje jezične brazde idealna su retenci- ona mesta za zadržavanje ostataka hrane i infektiv- nog materijala. U takvim uslovima nastaje inflama- cija sa crvenilom i otokom jezika. Javlja se i osetljivost jezika na začinjenu hranu i tople napitke.

Lingua plicata je razvojna anomalija, pa teče­nje nije neophodno. Kada nastupe komplikacije u vidu inflamacije, onda jezik valja ispirati nekim an- tiseptičnim sredstvom. Najčešće se koristi 3% vo­deni rastvor vodonik peroksida koji se rastvara u to­ploj vodi. Cilj je da se ostaci hrane i infektivne materije odstrane i iz dubokih brazdi. Zbog toga an- tiseptik valja aplikovati u vidu spreja.

Vrlo efikasno je i ispiranje čajem od kamilice i žalfije, čaj od kamilice mora biti svež. najbolje je da se čaj od kamilice priprema neposredno pred upo­trebu.