Kako lečiti hemoroide?

Hemoroidi su jedna od najčešćih bolesti savremenog čoveka.

Broj osoba sa hemoroidalnim tegobama iz godine u godinu raste i smatra se da je oko 60 % populacije imalo neki od simptoma vezanih za hemoroidalnu bolest.

Unutrašnji hemoroidi, predstavljaju izrasline u gornjem delu analnog kanala i donjem delu rektuma.

Hemoroidi obuhvataju unutrašnji hemoroidalni venski pleksus.


Hemoroidi PRVOG stepena lokalizovani su u analnom kanalu i ne prolabiraju kroz analni otvor.

Hemoroidi DRUGOG stepena, prolabiraju za vreme defekacije ali se vraćaju spontano.

Hemoroidi TREĆEG stepena, ostaju prolabirani, ali se moraju manuelno reponirati.

Hemoroidi ČETVRTOG stepena, predstavljaju hemoroide na dugoj peteljci, koji prolabiraju i nemogu se reponirati.


Spoljašnji hemoroidi, daju ređe tegobe i uglavnom prilikom njihove tromboze. Nastaju kao posledica iznenadnog povećanja venskog pritiska (Podizanje tereta, trudnoća, napinjanje prilikom pražnjenja ).


Dijagnostika hemoroidalne bolesti, zahteva pegled hirurga uz obaveznu anoskopski-proktoskopski pregled.


Lečenje može biti konzervativno i hiruško.

Konzervativno lečenje se obično primenjuje kod hemoroida I i II stepena i obuhvata terapiju kremama, supozitorijama i venotonicima. U lečenju je važna i primena higijensko-dijetetskog režima ( ishrana bez začina, regulisano ražnjenje više kretanja).


Hirurško lečenje obuhvata više metoda:


- Hemoroidi I i II stepena leče se sklerozacijom ( ubrizgavanje   5 % fenola, submukozno).

- Podvezivanje gumenim ligaturama ( sec Barron) , primenjuje se kod bolesnika koji imaju blagi prolaps hemoroida.

- Klasična hemoroidektomija obuhvata podvezivanje vaskularne peteljke i isecanje hemoroida ( Milligan-Morgan operacija).


U poslednjih dvadesetak godina, razvile su se metode neekcizionog, operativnog lečenja, koje omogćavaju brz i bezbolan oporavak i spadaju u takozvanu jednodnevnu hirurgiju ( maksimalna   hospitalizacija do 24 h ):


1.  Operacija operacija THD metodom , predstavlja podvezivanje arteriovenskih šantova po indetifikaciji Dopler sondom uz podizanje prolabirane sluzokože ( mukopexia ) .

2. Laserska operacija hemoroida ( LHP) obuhvata lečenje hemoroida leserskom okluzijom krvnih sudova, ispod analne sluzokože.

Kod savremenih metoda lečenja nema dugoročnih komplikacija ( hronični bol, stenoza analnog kanala) Moguć je brz povratak svakodnevnim aktivnostima i primenjuje se u svim stadijumima hemoroidalne bolesti. Spadaju u metode koje Vas trajno, bezbedno i bezbolno,   rešavaju problema vezanih za hemoroidalnu bolest.

Da li je LAJMSKA BOLEST opasna po život?

Lajmska bolest je multisistemska infektivna bolest izazvana Borreliom burgdorferi. Mogu biti zahvaćeni svi organi, a najčešće: koža, nervi sistem, zglobovi i srce.

Ovaj nozološki entitet poznat je od 1975. godine, i to pod raznim nazivima, no uglavnom je povezan sa imenom lokaliteta Lyme u severnoameričkoj državi Connecticut, gde se bolest prvi put pojavila u epidemijskim razmerama  Od tog vremena registruje se povećana incidencija oboljevanja, što je s jedne strane posledica boljeg poznavanja kliničkih manifestacija, a s druge strane egzaktnije dijagnostike. Tako je u SAD u 2000. godine registrovano 18.000 bolesnika sa Lajmskom bolešću, što je 6,3 puta veća incidencija u odnosu na 1975. godinu.

U Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama bolest izazivaju najmanje tri srodne vrste borelija: Borrelia burgdorferi sensu stricto, Borrelia garinii i Borrelia afzelii. Genotipske razlike među ovim borelijama delom su odgovorne za različita klinička ispoljavanja kod inficiranih osoba. Bolest prenose razni krpelji iz kompleksa Ixodes ricinus/persulcatus. U SAD je glavni vektor Ixodes scapularis, u Evropi Ixodes ricinus, a u Aziji Ixodes persulcatus.



 Patogeneza

Posle uboda krpelja i inokulacije B. burgdorferi u kožu, one se mogu širiti lokalno u koži ili putem krvi i limfe po telu. U tankom crevu krpelja borelije ispoljavaju OspA i OspB protein, a nakon uzimanja krvnog obroka i prelaska u pljuvačne žlezde krpelja, ispoljavaju i OspC i druge proteine što je važno za patogenezu bolesti.

Nakon inkubacije od 3 do 32 dana, uzročnici se mogu lokalno širiti i izazvati karakterističnu kožnu promenu erithema migrans. Ulaskom u krv dolazi do diseminacije borelija, tokom koje mogu zahvatiti razne organe, a pre svega one prema kojima pokazuju tropizam kao što su centralni nervni sitem, zglobovi, srce i koža. Diseminaciji borelija značajno doprinosi i njihova sposobnost da se vežu za trombocitne integrine. Osim toga, imunski odgovor na infekciju se razvija tek posle nekoliko nedelja, što takođe doprinosi diseminaciji uzročnika bolesti. Najpre se razvija snažan ćelijski, posle čega sledi sporiji humoralni imunski odgovor. Sva zahvaćena tkiva pokazuju histološki infiltraciju limfocitima i plazma ćelijama, uz propratni vaskulitis.



 Kliničke manifestacije lajamske borelioze

Bolest se najčešće razvija kroz tri stadijuma. Prva dva stadijuma odgovaraju ranoj, a treći stadijum kasnoj infekciji. Stadijumi bolesti se mogu preklapati, većina bolesnika ne prolazi kroz sve stadijume, a do serokonverzije može doći i kod asimptomatskih osoba.

 I stadijum ( lokalizovani eritema migrans) 

Posle ubodakrpelja i inokulacije borelija u kožu uzročnik se širilokalno i u 60 do 80 % bolesnika nastaje erythema migrans, koji može biti praćen temperaturom i /ili regionalnim limfadenitisom. Crvenilo se širi centrifugalno, može biti homogeno ili prstenasto sa središnjim bledilom, dostižući prosečno 15 cm u prečniku. Erythema migrans obično bledi i nestaje tokom 3 do 4 nedelje, a u nelečenih bolesnika može se održavati i do 14 meseci. Antibiotska terapija obično skraćuje trajanje eritema i u značajnoj meri prevenira kasne manifestacije bolesti.

 II stadijum ( diseminovana infekcija)

 Već nekoliko dana ili nedelja posle uboda krpelja, borlije se mogu proširiti po celom organizmu. Diseminovana infekcija je često povezana s karakterističnim simptomima na koži, nervnom i mišićnokoštanom sistemu. Kod oko 20% bolesnika u SAD i oko 2-8% bolesnika u Evropi pojavljuju se sekundarne  kožne lezije u obliku manjih EM, tj. prstenastih kožnih lezija.

Od neuroloških manifestacija najčešće se javljaju limfocitni meningitis, meningo-radikuloneuritis (Bannwarthov sindrom), kranijalni neuritis, a znatno ređe encefalitis, mijelitis i cerebralni vaskulitis. U Evropi se kao najčešća neurološka manifestacija javlja Bannwarthov sindrom, koga čini trijas: limfocitni meningitis, Bellova paraliza i radikulopatija sa jakim, povremeno iridiraju}im ili migratornim bolovima. Kardijalne manifestacije se javljaju kod 48% bolesnika sa Lajmskom boreliozom. Najčešće se sreću različiti stepeni atrioventrikularog bloka (blok prvog stepena, Wenckebachova periodika ili, retko, blok trećeg stepena).Kod nekih bolesnika opisan je akutni mioperikarditis i perikarditis. Osim ranije pomenutih kožnih manifestacija u ovom stadijumu može se videti i limphocytoma ili limphadenosis benigna cutis (LBC). Radi se o solitarnom crevnom ili ljubičastom čvoriću ili plaku, veličine od nekoliko santimetara, smeštenom obično na ušnoj resici kod dece ili na bradavicama kod odraslih . U kliničkoj praksi posebne probleme zadaje tzv. post lajm sindrom. Bolesnici se žale na povremene artralgije, mijalgije, bolove u vratu, glavobolju i umor. Patogeneza ovog entiteta nije jasna, ali se smatra da simptomi nastaju kao rezultat imunoloških zbivanja podstaknutih ovom infekcijom. Tegobe po pravilu spontano prolaze za manje od 6 meseci.

 III stadijum ( perzistentna infekcija)

U ovom stadijmu bolesti se može javiti hronični progresivni artritis koji je definisan trajanjem dužim od godinu dana. Zahvaćen je jedan ili nekoliko zglobova, sinovija pokazuje viloznu hipertrofiju, prisustvo fibrinskih naslaga i infiltrate mononukleranim ćelijama. Hronični lajmski artritis se češće javlja kod osoba koje poseduju HLA-DR2 i HLA-DR4.

Najbolje definisana kasna neurološka manifestacija Lajmske bolesti je progresivni encefalitis. Za razliku od Bonnwarthovog sindroma, progresivni encefalomijelitis se ne povlači spontano. Javljaju se problemi sa pamćenjem, depresija, glavobolja, dezorganizovanost. U CST ovih bolesnika se mogu naći antitela na B. burgdorferi, a na NMR mozga se često mogu videti punktiformne lezije bele mase. Kožna manifestacija karakteristična za treći stadijum je Acrodermatitis chronica atrophicans (ACA). Obično se javlja kod starijih osoba asimetrično na distalnim delovima ekstemiteta. U početku se javljaju plavkasto-crvenkaste promene i otok kože koji može trajati godinama, a kasnije dolazi do atrofije kože i potkožnog tkiva. Klinička dijagnoza se potvrđuje biopsijom kože iz koje se može izolovati B. burgdorferi, ponekad i posle 10 godina od početka bolesti.

 Kogenitalna infekcija

Postoji sumnja da B.burgdorferi može izazvati oštećenje ploda, mada to nije egzaktno dokazano. Pre dvadesetak godina je dokazan transplacentarni prenos borelija kod dvoje dece koja su umrla u prvoj nedelji posle rođenja, a čije su majke prebolele LB za vreme trudnoće. U jednoj retrospektivnoj studiji od 19 slučajeva LB prebolele za vreme trudnoće u 5 slučajeva došlo je do različitih fetalnih oštećenja, ali nije egzaktno dokazana njihova povezanost sa ovom infekcijom. Stručnjaci preporučuju za sve oblike LB kod trudnica parenteralno lečenje ceftriaksonom, mada ne postoji opšti stav o terapiji trudnica.



 Dijagnoza

Dijagnoza Lajmske borelioze postavlja se na osnovu kliničkih manfestacija, epidemioloških podataka (ubod krpelja) i seroloških analiza. Definitivna dijagnoza se može postaviti jedino kultivisanjem B. burgdorferi, što najčešće uspeva kod eritema migrans, dok se iz likvora i sinovijalne tečnosti ređe može kultivisati. I pored toga što serološke analize imaju visoku specifičnost i senzitivnost, dobijaju se i lažno pozitivni i lažno negativni rezultati, što može stvoriti velike dijagnostičke probleme. Specifična IgM antitela se javljau između 2. i 4. nedelje posle primarne infekcije, maksimalan titar dostižu između 3. i 6. nedelje, a zatim titar postepeno opada. Specifična IgG antitela se mogu detektovati 6 do 8 nedelja posle infekcije i mogu ostati detektabilna duži vremenski period, čak i doživotno. Značajno je istaći da nivo IgG, a manjim delom iIgM antitela može ostati duže vremena povišen, bez obzira na primenjenu antibiotsku terapiju. Od seroloških testova se najčešće koristi ELISA ili IFA, a kao  potvrdni se najčešće primenjuje Westernblot test ( WB).

 

 Lečenje

Lečenje Lajmske borelioze zavisi, pre svega, od stadijuma bolesti. U prvom stadijumu (erythema migrans) bolest se leči ororalno antiboticima, dok se za reaumatske i neurološke manifestacije preporučuje parenteralna primena antibiotika. Za ranu Lajmsku bolest preporučuje se azitromicin i to za odrasle prvi dan 1000 mg, a zatim 4 dana po 500 mg. Deci se daje 20 mg/kg tt, tokom 3 dana u obliku sirupa ili tableta. Kao alternativa, odraslima se mogu davati i doksiciklin (2x100mg/dan), amoksicilin (4x500mg/dan), ili cefuroskim (2x500mg/dan) tokom 14 do 21 dan. Za lečenje neuroloških manifestacija borelioze, najčešće se primenjuje ceftriakson (2 gr dnevno tokom 2 do 4 nedelje). Kao alternativa, može se koristiti i cefotaksim (3 x 2 gr na dan) ili kristalni penicilin (4 x 5 mil. i.j. i.v. 20-30 dana). Za reumatske manifestacije, najčešće se preoručuje doksiciklin (2 x 100 mg) ili amoksicilin (3-4 x 500 mg) 30 do 60dana,mada se mogu primeniti i ceftriakson(2 gr dnevno) ili kristalni penicilin (20 mil. i.j. u 4 dnevne doze) tokom 14-30 dana. Konačno, za lečenje lajmskog karditisa koristi se ceftriakoson (2grdnevno) ili doksiciklin (200mg/dan), tokom 2-4 nedelje.



 Prognoza i prevencija

 Terapijski odgovor je najbolji kada se sa lečenjem započne u ranoj fazi bolesti. U kasnijim fazama Lajmske bolesti lečenje je takođe delotvorno, ali je oporavak bolesnika znatno duži. Većina obolelih na kraju se oporavi uz minimalne rezidualne deficite ili bez njih. Danas u SAD postoji vakcina za prevenciju Lajmske bolesti. Ona se sastoji od rekombinantnog lipoproteina A spoljašnje membrane sa adjuvansom. Primenjuje se u tri doze 0, 1. i 12. meseca, s tim što treću dozu treba dati u aprilu, tako da vakcinisana osoba maksimalni titar antitela postigne za vreme letnje sezone.  

Kako se izboriti sa PMS-om?

PMS (predmenstrualni sindrom) je uveliko poznata pojava kod žena, koja se manifestuje nizom fizičkih i mentalnih smetnji kao što su: nervoza, razdražljivost, grčevi u stomaku, nadutost, smanjenost koncentracije, depresivne misli, pojačan apetit i tako dalje.
Javlja se sedam do 14 dana pre menstruacije, nakon ovulacije i tada dolazi do naglog pada progesterona i estrogena koji direktno utiču na pad serotonina (hormon sreće) i endorfina(hormon koji utiče na otpornost na bol i dobro raspoloženje), te je upravo to objašnjenje ovog stanja.
Jaki bolovi pre same menstruacije i za vreme ciklusa se javljaju kod većine žena. Prepoznajemo ih po grčevima, bolovima u krstima; praćeni su mučninom i napetošću, te žena nije sposobna da normalno funkcionise. Simptome PMS-a možemo umanjiti redovnom i umerenom fizičkom aktivnošću, ishranom uz više voća i povrća.
Od nedavno se na tržištu pojavio preparat Makamu, koji ublažava i otklanjanja simptome PMS-a. Makamu je 100 % prirodan dijetetski suplement. Namenjen je ženama svih starosnih dobi, od puberteta pa nadalje. Njegov sastav čine Zlatna maka i kamu kamu. Zlatna maka je mešavina tri vrste biljke koju nazivamo peruanska maka (60% žute, 30% crvene i 10% crne) koje rastu na 4000m nadmorske visine u peruanskim Andima. Sadrži 60 fitonutrijenata i specifične alkaloide (makaidi i makaeni kojih ima samo u ovoj biljci).
Kamu kamu je biljka koja je karakteristična po tome što od svih poznatih vrsta biljaka ima najveću koncentraciju prirodnog C vitamina. Raste u Amazonu i takođe ima više od 60 različitih fitonutrijenata. Zbog toga, preparat Makamu ima izuzetne lekovite benefite. Uspešno pravi ravnotežu u funkcionisanju svih endokrinih organa, brzo i efikasno dovodi u balans ceo organizam i na taj način omogućava svakoj ženi da uvek bude zdrava, raspoložena i vitalna.
Kako Makamu utiče na PMS?
 
Ove dve biljke jedne su od onih koje zbog svog sastava nazivamo superfood. One direktno utiču na smanjenje problema koje svakog meseca donosi PMS. Makamu održava balans u organizmu tako što svojim neurotransmiterskim dejstvom sprečava nagle promene u telu žene koje su prisutne za vreme PMS-a. Održava opštu i perifernu cirkulaciju i pravilno funksionisanje čitavog metabolizma. Zbog toga neće doći do neraspoloženja, grčeva, nadutosti i svih neprijatnsti koje prati ovo stanje.
Makamu je potpuno prirodan suplement i nema nikakve kontraindikacije.
Kako koristiti makamu?
Pakovanje preparata Makamu je 150g, a potrebna dnevna doza je 3g. Konzumira se uz doručak; jedna srednje popunjena kafena kašičica rastopljena u vodi, čaju, soku, jogurtu je dovoljna kako bi se telo dovelo u balans i rešili problemi PMS-a.
Kako nema kontraindikacija i blagotvorno deluje na organizam, Makamu možete uzimati iako nemate simptome PMS-a.
Pošto je biljkama potrebno neko vreme da pokrenu sve mehanizme u telu, preporučuje se korišćenje Makamu u periodu od 3 meseca, sa pauzom od 7 do 10 dana nakon tog perioda. Posle ove pauze, nastavlja se sa svakodnevnom konzumacijom.
Jedinstvena kombinacija dve biljke u preparatu Makamu ima mnoga lekovita svojstva i širok spektar dejstava na razna stanja celokupnog organizma žene i o njima ćemo tek pisati u narednim tekstovima.
Pronađite Makamu u apotekama, prodavnicama zdrave hrane ili na makamu.rs.

Šta je to potpuni ginekolološki pregled?

Ginekološki pregled se sastoji iz pregleda spoljnih genitalija i vaginalnog pregleda. Vaginalni pregled se sastoji iz pregleda spekulumom i bimanuelnog pregleda.

Pregled spoljašnjih genitalija se vrši prvi i sastoji se od pregleda spoljašneg otvora vagine, malih i velikih usana, klitorisa. Tom prilikom se istražuje da li postoji crvenilo, iritacija, sekret, ciste, ili neka druga neobična promena.

Vaginalni pregled obavlja se pomoću instrumenta koji se zove spekulum. Spekulum služi da se njim odmaknu zidovi vagine jedan od drugoga, što ginekologu omogućuje da vidi unutrašnjost vagine i grlić materice. Obično se tada uzima i bris sa grlića materice i vagine, koji se testira na prisustvo uzročnika polno-prenosivih infekcija (mogu biti prisutni i bez davanja simptoma), kao i Papa test, kojim se ispituje prisustvo prekanceroznih i kanceroznih ćelija. Analizom brisa određuje se i grupa vaginalnog sekreta. Pregled spekulumom traje 30-ak sekundi i nije bolan, ali može biti pomalo neprijatan, naročito ako je vagina osetljiva zbog infekcije ili nekog drugog razloga.

Bimanuelni pregled služi da se proveri stanje i položaj jajnika, jajovoda i materice. Izvodi se tako što lekar stavi rukavicu i uvede kažiprst i srednji prst u vaginu, a drugom rukom spolja palpira donji deo stomaka. Na taj način se orijentiše o položaju, veličini i bolnoj osetljivosti organa u maloj karlici (jajnici, jajovodi, materica, vagina). Tokom bimanuelnog pregleda možete osećati neki neprijatan pritisak. Dubokim disanjem kroz poluotvorena usta smanjićete nelagodnost. Ukoliko osetite bol, obavezno informišite lekara.

Razlozi za ginekološki pregled
Kao deo regularne provere statusa. U toku pregleda se može uzeti bris za Papanikolau test.
Da bi se ispitalo prisustvo infekcije kao što su gljivične infekcije ili bakterijska vaginoza.
Da bi se dijagnostikovale seksulano prenosive bolesti kao što su: klamidija, gonoreja, herpes, trihomonas, ili humani  papiloma virus (HPV).
Da bi se otkrio uzrok neregularnog krvarenja iz uterusa.
Da bi se identifikovale morfološke abnormalnosti organa male karlica kao što su fibromi, ovarijalne ciste, ili prolaps uterusa.
Da bi se ispitao bol u abdomenu.
Pre davanja kontraceptivne terapije. Neka sredstva za kontracepciju, kao što su dijafragma ili spirala zahtevaju ginekološki pregled da bi se aplikovala pravilno.
Kad dodjete na pregled recite Vašem lekaru
Ukoliko ste trudni ili sumnjate na trudnoću.
Ukoliko imate neke simptome u urinarnom traktu kao što je peckanje, crvenilo, osip ili neuobičajni miris ili pojačan vaginalni sekret.
Ukoliko koristite neki metod kontracepcije.
Ukoliko je to Vaš prvi pregled.
Datum Vaše poslednje menstruacije i koliko obično traje.
Ukoliko ste imali neku vrstu intervencije, zračenje koje je uključivalo vaginu, cerviks ili uterus.

Kako napraviti bebu? Muško ili žensko?

Ukoliko zdrav mladi par ima odnos tačno na ovulaciju, šansa da žena zatrudni iznosi svega 20 posto. A šta ako su stariji od 40? I ako ne ide prirodnim putem? Koje medicinske metode postoje?
U najnormalnijim prirodnim uslovima plodnost žene je niska. To znači da ukoliko zdrav mladi par ima odnos tačno na ovulaciju, šansa da žena zatrudni je svega 20%. U žene starije od 40 godina ta je šansa 4-5%. I kad žena zatrudni, 50-60% tih trudnoća će završiti vrlo rano, takozvanom biohemijskom trudnoćom (trudnoćom kod koje je povišen hormon trudnoće u krvi, ali se trudnoća odmah prestane dalje razvijati i nivo ovog hormona pada).

Ukoliko se trudnoća nastavi dalje razvijati, šansa za rani spontani pobačaj (pre 12. nedelje trudnoće) je 10-15%. Nakon toga pobačaji su retki, i trudnoća obično završava rađanjem deteta u terminu.

Uzevši u obzir to, i činjenicu da postoji trend odlaganja rađanja prvog deteta, gotovo je 15% parova neplodno. Neplodnost se definiše kao nemogućnost začeća nakon jedne godine nezaštićenih odnosa. Glavni je uzrok, smatra se, odlaganje rađanja iza 30-te godine života.

Naravno, osim dobi, odlagnja rađanja, i niske plodnosti žene, postoje i objektivni uzroci neplodnosti te parovi koji prirodnim putem teško mogu ostvariti trudnoću. To su oštećenje jajovoda, teška endometrioza, loš nalaz spermograma, nepostojanje ovulacije, itd..

Reproduktivni ginekolog će u postupku obrade neplodnosti zatražiti minimalno sledeće nalaze: papa test ne stariji od godinu dana, ultrazvučni pregled, cervikalne briseve, nalaze hormona žene, i spermogram. Zavisno od ovih nalaza, možda će trebati i drugi.

Kada se utvrde uzroci neplodnosti, odabira se način lečenja. Uvek se nastoji koristiti najjednostavnija metoda.

Metode pomognute oplodnje koje se primjenjuju su:
Utvrđivanje ovulacije (u prirodnom ili stimulisanom ciklusu) i tempirani odnos
Ultrazvučno i ponekad hormonski (merenjem nivoa hormona u krvi) se prati razvoj folikula (struktura u jajniku koje sadrže jajne ćelije) i određuje vreme ovulacije i optimalan dan za odnos. Preduslov za ovu metodu su prohodni jajovodi, ali se u ranoj fazi lečenja neplodnosti ispitivanje prohodnosti jajovoda obično ne radi, ukoliko ne postoji sumnja na oštećenje jajovoda.
Inseminacija semenom partnera (AIH)
Preduslov za ovu jednostavnu metodu su prohodni jajovodi, što se može utvrditi ispitivanjem prohodnosti jajovoda rentgenskim snimkom (HSG – histerosalpingografija) ili ultrazvučnim pregledom (sono HSG). Za ispitivanje prohodnosti jajovoda potrebno je imati uredne cervikalne briseve. Ukoliko je neplodnost teža i planira se vantelesna oplodnja, nema smisla raditi ispitivanje prohodnosti jajovoda.
Vantelesna oplodnja (IVF) sa prenosom svežih ili smrznutih embriona
Metoda kod koje se iz jajnika žene aspiriraju jajne ćelije, koje se zatim u laboratoriju spajaju (inseminiraju) sa semenom partnera. Ukoliko dođe do oplodnje, najviše 2 ili 3 embriona se vraćaju u matericu. Ukoliko ih ima više, ostali se pokušaju zamrznuti te se vraćaju u sledećim ciklusima, ukoliko je prvi bio neuspešan.
Intracitoplazmatsko injiciranje spermatozoida (ICSI)
Metoda koja se koristi kod težih oblika muške neplodnosti. Nakon aspiracije jajnih ćelija, u njih se injicira jedan odabrani spermatozoid.

Postoje i druge metode (inseminacija semenom donora, kod teške muške neplodnosti; dobijanje uzorka semena aspiracijom testisa ili hirurški, kod teške muške neplodnosti; donacija jajne ćelije, kod prevremene menopauze u žene; surogat majčinstvo, kod ozbiljnih bolesti ili anomalija reproduktivnog sistema žene, itd).

Nekoliko je načina kojima se može doći do uspeha, odnosno rađanja zdravog deteta. To su:

Inseminacija ili IVF/ICSI u potpuno prirodnom ciklusu – može se raditi svaki mesec
Inseminacija ili IVF/ICSI u ciklusu sa blagom stimulacijom jajnika (2-6 jajnih ćelija) – može se raditi 4-5 puta godišnje
IVF/ICSI u ciklusu sa klasičnom stimulacijom jajnika (6-10 jajnih ćelija) – može se raditi 2-3 puta godišnje
Odabir postupka ponajviše zavisi od dužine trajanja neplodnosti, i dobi žene.

Uspešnost postupaka zavisi od puno faktora. Uopšteno, za inseminaciju i IVF/ICSI u prirodnom ciklusu iznosi oko 10-15%, za IVF/ICSI u ciklusu sa blagom stimulacijom 25-30%, a za IVF/ICSI u stimulisanom ciklusu 25-40% po jednom postupku. Međutim, kumulativna (zbirna) stopa uspešnosti, nakon par pokušaja, je uvek veća, i velika većina parova koji se odluče za veštačku oplodnju će nakon nekoliko pokušaja dobiti dete. 

Polne bolesti: što više znaš manja opasnost od zaraze

Polno prenosive bolesti (SPB), kao što ime kazuje, prenose s čoveka na čoveka polnim kontaktom. Izuzetno retko infekcija se može preneti i nepolnim putem (npr. kontaminiranim predmetima). Širenju bolesti pogoduju učestalo menjanje partnera, loši socijalni i higijenski uslovi, migracija stanovništva, savremen način življenja, ali i nedostatak polne edukacije i kulture.
Svi polno aktivni moraju znati:
Važno je poveriti lekaru svoju sumnju na polnu bolest, čak i ako se dobro osećate. Obavestite partnera o svojim sumnjama, a u sledećim odnosima koristite kondom.
Ne pokušavajte sami izlečiti polno prenosivu bolest. Ove bolesti su zarazne i neke imaju teške komplikacije i posledice. Morate potražiti pomoć lekara.

Većina polno prenosivih bolesti uspešno se leči, a ako se ne leče, mogu izazvati ozbiljne komplikacije, pa čak i smrt.
Odmah se obratite lekaru imate li bilo koji od ovih simptoma:
bol pri mokrenju i/ili polnom odnosu
peckanje tokom mokrenja
neobičan iscedak iz vagine, penisa, čmara ili mokraćne cevi
oticanje testisa
krvarenja između menstruacija
svrabež ili nadraženost u području polnog organa ili čmara
osip, mehuriće, ranice, kvržice ili bradavice na spoljnom delu polnog organa ili oko njega
Imate li polno prenosivu bolest, recite to partneru, jer se i on/ona mora lečiti. Uzimajte propisanu terapiju po preporuci lekara. Popijte celu dozu, čak i ako se osećate bolje i nikome ne dajte lekove koji su propisani Vama. Ako se partner ne leči, a održavate polne odnose bez zaštite, terapija je uzaludna.
Imajte na umu da kondomi nisu 100% učinkoviti u sprečavanju polno prenosivih bolesti. Ali pravilna i redovna upotreba lateks prezervativa značajno smanjuje rizik od zaraze. Uz kondome smeju se koristiti samo se lubrikanti na bazi vode.
Genitalni herpes - doživotni spavač
Uzročnik - virus
Genitalni herpes renosi se polnim kontaktom. Dva su tipa Herpes simplex virusa (HSV) i oba mogu uzrokovati genitalni herpes.

HSV tip 1 najčešće inficira kožu usana, ali može uzrokovati i genitalni herpes. Osobe koje imaju HSV na području usta, oralnim seksom mogu preneti virus na područje genitalija partnera.

HSV tip 2 češće uzrokuje genitalni herpes, ali može izbiti i na ustima.

Infekcije HSV - om povezane su uz veću opasnost od infekcije HIV - om.
Simptomi - bubuljice i ranice
Bolest stvara bolne bubuljice i otvorene ranice u području genitalija, ponekad i na drugim delovima tela, gde je oštećena koža došla u dodir s virusom. Zaražena osoba može primetiti povišenu temperaturu, bolove u mišićima, neugodu pri mokrenju, a u području prepona mogu oteći limfni čvorovi. Bubuljice nestanu za dve do tri nedelje, ali virus ostaje u telu (zaraženi je stalni nosilac virusa). Promene se, ređe ili češće ponavljaju celi život. Periodične reaktivacije virusa mogu biti spontane, ali najčešće su vezane uz emotivni stres, fizički napor, imunosupresiju itd. Kod izraženih simptoma zaraznost za polne partnere je visoka.
Lečenje - antivirusni lekovi
Danas poznati antivirusni lekovi samo pomažu u kontroli simptoma, ali ne ubijaju virus i ne uklanjaju ga iz tela. Zaražene žene mogu preneti genitalni herpes nerođenom detetu u toku trudnoće i/ili porođaja.
Gonoreja
Uzročnik - bakterija
Gonoreju (kapavac, triper) uzrokuje bakterija Neisseria gonorrhoeae, koja se prenosi seksualnim kontaktom i prvenstveno zahvata urogenitalne sluznice, a znatno ređe druge organe.
Simptomi - različiti kod žena i muškaraca
Gonoreja može biti asimptomatska, pa zaraženi ne primećuju nikakve probleme. Muškaraci mogu 2 - 3 dana nakon infekcije primetiti pečenje u mokraćnoj cevi, bol za vreme mokrenja i krv u urinu i gusti, sluzavi iscedak iz penisa koji ubrzo postaje obilan, gnojan i žut. Na leči li se, bolest prelazi u hroničan oblik i može se proširiti na prostatu, testise i izvodne kanale i uzrokovati neplodnost.
Kod žena simptomi su manje izraženi ili ih nema. Ako postoje, najčešće se 2 - 4 dana nakon infekcije pojavljuje gnojni iscedak i bol i pečenje pri mokrenju. Nastaje bolna upala sluznice porođajnog kanala i bol pri hodu, sedenju i polnom odnosu. Može nastati i upala rektuma. Ako se ne leči, bolest prelazi u hroničnu fazu sa raznolikim komplikacijama koje mogu imati za posledicu oštećenja raznih organa, neplodnost i vanmaterničnu trudnoću.
Lečenje - antibiotici
Ako je započeto na vreme, lečenje je uspešno.
HPV - uzročnik raka
Uzročnik - virus
Porodica humanog papiloma virusa (HPV) ima više od 150 tipova, od čega se 40 prenosi uglavnom polnim putem. HPV se prenosi direktnim kontaktom s osobama koje imaju klinički izražene promene ili supkliničku, asimptomatsku infekciju. HPV 6 i 11 mogu se preneti sa zaražene žene na dete tokom porođaja, odnosno prolaska deteta kroz porođajni kanal i uzrokovati rekurentnu respiratornu papilomatozu.
Simptomi
Genitalne HPV infekcije uzrokuju benigne tvorevine, baradvice, genitalne bradavice (kondilome), supkliničke lezije, a visokorizični tipovi HPV - a odgovorni su za nastanak zloćudnih novotvorina vrata materice i drugih anogenitalnih područja.
Genitalne bradavice pojavljuju se u unutrašnjosti ili na spoljnom delu vagine, glaviću penisa i oko anusa. Ređe mogu nastati i u ustima i grlu nakon oralnog seksa. Kako će se infekcija odraziti na domaćina zavisi od tipa virusa, zahvaćenoj regiji i stanju imunološkog sistema. Većina infekcija, pogotovo u adolescentnoj dobi, je prolaznog toka i biva savladana imunološkom obranom domaćina, ali u 1 do 5 % slučajeva, ako se ne leče, mogu uzrokovati nastanak karcinoma vrata materice i anogenitalnog područja. U slučaju da je infekcija i savladana imunološkom obranom, virus može ostati u telu i kasnije se reaktivirati.

U muškaraca su HPV infekcije često asimptomatične i nema vidljivih promena, zbog čega se događa i previđanje supkliničkih promena. Pojedini stručnjaci povezuju HPV infekciju u muškaraca sa karcinomom prostate.
Lečenje - ne postoji specifična HPV terapija
Promene na koži i sluznici uklanjaju se primenom lokalnih citotoksičnih sredstava i hirurških metoda. Može pomoći jačanje imuniteta - za jačanje lokalnog imuniteta i zaustavljanje delovanja virusa, koristi se interferon, koji ne leči infekciju, već podstiče telo da se bori protiv nje. Premaligne promene na vratu materice otkrivaju redovnim ginekološkim pregledima i Papa testom i uspešno se leče. 

Kako se lečiti bradavice?

Šta su to bradavice?
Bradavice su promene na koži koje nastaju zbog delovanja humanog papilomavirusa u epidermisu kože. HPV izaziva hiperplaziju epitela i različite promene na ćelijama. Mogu se naći kao pojedinačne promene na koži ili sluznicama, ali se češće vide multiple bradavice. Izgled i veličina bradavica zavise od toga gde ih nalazimo, jer mogu promeniti izgled zbog traumatizacije i iritacije kože.

Bradavice mogu trajati godinama, ali je vreme njihovog trajanja varijabilno isto kao što je varijabilno trajanje njihovog lečenja. Nakon nekoliko meseci može doći do potpunog povlačenja, međutim mogu biti prisutne godinama, a mogu se nakon nekog vremena pojaviti na drugom mjestu.
Kako nastaju bradavice i gde se javljaju?
Mogu se pojaviti u bilo kojoj godini života, ali se najčešće javljaju kod dece, a ređe kod starijih ljudi. Uzrokuje ih virus humani papilomavirus, a do sada je identifikovano više od 60 tipova ovog virusa. Određeni tipovi virusa uzrokuju specifične promene na koži ili sluznicama. Bradavice mogu nastati prenosom virusa sa čoveka na čoveka, a i kod jedne osobe mogu se naći na više različitih mesta zbog prenosa virusa s jednog mjesta na koži na drugo. Ovaj oblik prenosa naziva se autoinokulacija. Bradavice vrlo često spontano nestanu. Nije poznat imunološki mehanizam koji dovodi do povlačenja bradavica, ali je poznato da kod osoba kod kojih je imunitet oslabljen zbog npr. transplantacije organa ili HIV-infekcije mogu nastati generalizirane promene na koži uzrokovane HPV-om.
Kako izgledaju bradavice?
Obične bradavice (verrucae vulgares) mogu se pojaviti bilo gde na koži. Ipak su najčešće lokalizirane na mjestima pritiska na kožu kao što su prsti, laktovi, kolena ili tabani. Često se nalaze ispod nokta i tada su izrazito bolne. Izgledaju kao oštro ograničeni čvorovi čija je površina gruba, mogu biti pravilnog, okruglog ili nepravilnog oblika. Različite su boje, žute, svetlosive, smeđe ili sivocrne. Veličina varira od nekoliko milimetara do otprilike 1 centimetar.
Poseban oblik bradavica nalazimo na tabanima. Nazivaju se verrucae plantares. Zbog pritiska ove bradavice imaju ravnu površinu i često se javljaju u grupama. Najčešće se nalaze na mestima najvećeg pritiska kao što su peta ili prsti, pa izazivaju bolove prilikom hodanja ili trčanja.
Kod djece i mladih često se javljaju verrucae planae juveniles - mladenačke bradavice koje su ravne, malo su izdignute iznad razine kože, imaju glatku površinu i žutosmeđe su boje. Vrlo često nalaze se na licu, a najčešće ih ima mnogo jer se prenose autoinokulacijom.
Ostali oblici koji se javljaju su tzv. filiformne veruke - končaste bradavice koje su uske i dugačke i obično takve oblike nalazimo na očnim kapcima, vratu, usnicama i na drugim mestima na licu. Česte su kod muškaraca jer se prenose tokom brijanja autoinokulacijom.
Bitna grupa bradavica su tzv. šiljaste bradavice, genitalne bradavice ili kondilomi (condilomata acuminata) koje nastaju delovanjem određenih tipova virusa na anogenitalnoj sluznici, a vrlo retko i na sluznici usne šupljine.
Virus se prenosi spolnim putem i nastaju bradavice koje su najčešće izdužene, mekane i neravne površine, često vise na peteljci i nalaze se u grupama. Zbog infekcije HPV-om kod žena nastaju promene na vratu materice koje se nazivaju cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN), koje mogu preći u rak grlića maternice.
Kako izlečiti bradavice?
Lečenje zavisi od vrste bradavica, mestu na kojem se nalaze, njihovom trajanju, od godišta bolesnika, pa i od toga kako su reagovale na neki već upotrebljeni oblik terapije. Većina bradavica se u nekoliko godina spontano povuče. Međutim u oko 35% bolesnika se ponovno javljaju na istim ili novim mestima. Metode kojima se uklanjaju uključuju krioterapiju (zaleđivanje) tečnim azotom u trajanju oko 30 sekundi (ova terapija je delotvorna ali je ponekad treba ponavljati nakon 2 do 3 nedelje), elektrokoagulaciju i ekskohleaciju koje mogu ostaviti ožiljke, premazivanje kolodijem ili premazivanje 40%-tnom salicilnom kiselinom koji izazivaju ljuštenje.

Ravne bradavice kod mladih mogu se lečiti vitaminom A u kremi ili gelu ili sredstvima koja izazivaju jače ljuštenje. Lečenje kondiloma ili polnih bradavica obično je dugotrajno jer su recidivi česti, pa lečenje treba ponavljati. Mogu se ukloniti elektrokauterizacijom, laserom, krioterapijom ili hirurškom ekscizijom. Različiti lekovi koji se apliciraju direktno na lezije, kao što je npr. podofilin ili preparati interferona, moraju se upotrebljavati višekratno i ponekad zahtijevaju nedelje i mesece lečenja. Posebno je važno rano otkrivanje i redovno praćenje žena kod kojih postoje promene na vratu materice zbog opasnosti od razvoja kancerogenog oboljenja.